Momo Kapor o prevodiocima

Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori sest jezika obicno mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.
Tamo ceznu za takvima! Ja, licno, imam velikih muka I sa maternjim. Jedva nadjem reci koje su mi potrebne za sva cuda koja nam se dogadjaju.

Jos u gimnaziji, redovno sam isao na popravne ispite iz francuskog, ruskog I srpske gramatike.

Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne I naucim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom drustvu pokusala je da me uvredi:

“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.

“Gospodjo”, kazao sam, “Kolumbo je, takodje, otkrio Ameriku, a nije znao ni reci engleskog!”

Siroti nasi prevodioci! Koliko li je tek njima tesko kada pokusaju da prevedu neprevodivo. Pise mi jedan iz Amerike:

“U vasoj prici, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pisete da je to kostalo kao
/kajgana svetog Petra . /Odakle znate da je sv.Petar jeo omlete?
Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da kosta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je placena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronasao izraz /jaje na oko/? Sta je to? */Egg on eye/*? Zasto bi neko stavio jaje na oko? Da se
mozda, kod vas ocna oboljenja ne lece jajima? Unapred zahvalan itd…”

Jedan drugi me pita u pismu, sta to znaci da je malisan bio /“pljunuti otac”/? Ko mu je I zasto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju ocevi I kojom prilikom? Zanima ga, takodje, izraz /“buni se k’o Grk u apsu” /Zbog cega je
 taj Grk zatvoren kod nas I zasto je protestovao? I kako je, uopste, moguce da nekome /“padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne cuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom /“spava k’o zaklan”,/ imao sam najvise neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro I slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj vec usao u metaforicne snove?

No, najvise pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip /“prdnuo u cabar”,/ to jest, cabrirao, sto je potpuno
neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je I to tesko, covek bi, ipak, lakse mogao da objasni kakav je neko, koga zovu /“mrtvo puvalo”/
(mrtav a puse) ali kako objasniti tipican beogradski izraz koji ima toliko skrivenih znacenja, a ne znaci nista – /landara
pisore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /satro, Pera, Mika, Laza/!

Prevodioce zanima jos I to zasto su za nas toliko udaljena bas /spanska sela/ (To su za mene spanska sela), kad ima mnogo
udaljenijih, kao sto su, na primer, novozelandska ili peruanska?

Dobro je da se nisu setili da me pitaju sta znaci /rasturi ga k’o Bugarin curku/ I zbog cega se neko /smeje k’o lud na brasno/? Sta ima smesno u brasnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?

Ipak lakse mi je da odgovorim na pitanje o recima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.

Ukratko, da se posluzim recima jedne novokomponovane pesme:

/Ne placi mi na kucnome pragu/

/Da mi vrata ne povuku vlagu…/